Хор "Кир Стефан Србин" је основан при цркви Св. Саве, 19 маја 2000 године у Торонту, под диригентским руководством г-ђе Јасмине Вучуровић. Име хора симболизује сам почетак српског музичког стваралаштва, јер је Кир Стефан Србин први српски средњевековни композитор за кога до сада знамо. Црквене песме, прикупљене у зборнику под називом Псалтикија, Кир Стефан Србин је стварао у Румунији, садашњој Македонији и на двору деспота Лазара Бранковића у Смедереву у XV веку, у својству доместика хоровође и дијака - писара. Једна од највећих драгоцености у постојећој писаној документацији из тог времена је и црквена песма "Ниња сили небесније", коју хор изводи, шест векова касније, од свог првог јавног наступа 27. јануара 2001 године на Светосавској прослави у цркви Св. Саве.
Почетак рада хора је окупио чланове који су пре доласка у Канаду били чланови наших познатих и признатих хорова, који су стицали искуства на светским такмичењима и певали на најчувенијим светским сценама али исто тако и чланове који нису имали прилике да стекну таква искуства. Знања и искуства стечена у хоровима "Обилић" ("Бранко Крсмановић"), РТБ-а, "Прво београдско певачко друштво" из Београда, "Светозар Марковић" из Новог Сада, "Слободан Принцип Сељо" из Сарајева, "Омладински хор" из Зенице, на подијуму Карнеги хола или под шатром светског фестивала у Ланголену, несебично се преносе на нове и млађе чланове.
Славећи Бога, хор учествује на службама у цркви Св. Саве у Торонту, од Ускрса 2001 године, изводећи Божанствене Литургије Св. Јована Златоустог и Св. Василија Великог, Великопосно вечерње и учествује у обредима венчања. Репертоар хора се временом проширује са дела Ст.Ст. Мокрањца и на дела других композитора православне музике, као што су С. Рахмањинов, Строкин, Дворецки, Светолик Пашћан, Петар Чесноков, Николај Кедров, итд.. Хор је током годину дана учествовао у службама у манастиру Св. Преображења у Милтону и цркви Св. Николе у Хамилтону.
Хор "Кир Стефан Србин" је одлучио да за своју славу прихвати 10. мај, дан када су 1594. године у Београду, на Врачару, спаљене мошти Светог Саве у жељи да се уништи нада у души српског народа, дан када је ветар разнео дим и пепео спаљених моштију по свим српским земљама и улио народу снагу и наду у спасенје. Ветар који је и нас расејао по свету је уствари промисао Божја да својом дивном традицијом, својим црквеним певањем и свим оним сто смо понели са собом сведочимо нашу веру, да је очувамо и пренесемо на млађа покољења.
